Енергетска заједница за југоисточну Европу
Разлози који су довели до оснивања Енергетске заједнице
Главни разлози за оснивање Енергетске заједнице јавили су се прво на нивоу Европске заједнице. Развијањем унутрашњег тржишта гаса и електричне енергије, ЕУ почиње да промовише одрживи развој и стабилност у југоисточној Европи. Из тих разлога, покреће се иницијатива у којој је истакнута потреба за институционализацијом сарадње ЕУ са државама ЈИЕ у области енергетике, како би се успоставио јединствени законодавни оквир и како би се државе региона интегрисале у унутрашње тржиште гаса и електричне енергије Уније. Основ за остваривање сарадње у области енергетских политика дале су Директива 2003/54/ЕЗ, познатија као Прва ЕУ Директива о електричној енергији, која је ревидирала и укинула Директиву 96/92/ЕЗ; Директива 2003/55/ЕЗ, позната под називом Прва ЕУ Директива о гасу, која је ревидирала и укинула Директиву 98/30/ЕЗ.
Први споразум постигнут је у јуну 2002. године и познат је под називом “Меморандум о разумевању о регионалном тржишту електричне енергије у ЈИЕ и његовом укључивању у унутрашње тржиште електричне енергије ЕУ” од 15. новембра 2002. године. Недуго затим, Атинским процесом обухваћено је и тржиште гаса, и то усвајањем Атинског меморандума који укључује и проблематику стварања регионалног тржишта гаса (од 8. децембра 2003. године), чиме су формирани темељи за даљи процес настанка паневропског тржишта електричне енергије и гаса, односно закључивање Уговора о оснивању Енергетске заједнице. Управо наведени уговор ствара услове за настанак јединственог енергетског тржишта, прописује механизме за рад мрежних тржишта, успоставља институције Енергетске заједнице и утврђује процес одлучивања у оквиру Енергетске заједнице.
претходна