Увод

Република Србија, са једне стране, и Европске заједнице1 и њихове државе чланице, са друге стране, закључиле су Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), којим се успоставља „придруживање“ између ЕУ и Републике Србије, као највиши облик сарадње између ЕУ и неке државе нечланице, 29. априла 2008. године. Уговор су потврдили Народна скупштина Републике Србије и Европски парламент. ССП је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, након што je ЕУ 24. јула 2013. године известила Србију да је окончан поступак ратификације у свим земљама чланицама ЕУ. До момента ступања на снагу ССП, примењивао се Прелазни споразум који је регулисао одређене привредне аспекте ССП, а нарочито постепено успостављање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ.

ССП представља посебан облик споразума о придруживању који Европска унија и државе чланице закључују са државама Западног Балкана (Албанијом, Босном и Херцеговином, Македонијом, Србијом, Хрватском и Црном Гором) као потенцијалним чланицама Уније. Он чини део ширег политичког оквира за унапређење односа Уније и поменутих држава који зовемо Процес стабилизације и придруживања (ПСП). ПСП за Унију представља окосницу политике према региону Западног Балкана и оквир кроз који Унија може да утиче на Западни Балкан. У том смислу, ССП је практичан инструмент за афирмисање циљева и вредности ЕУ у државама југоисточне Европе у контексту ПСП, као што су мир и стабилност, демократија, владавина права, поштовање људских и мањинских права, економски напредак и регионална сарадња.

Циљеве ССП можемо поделити на политичке и економске, а дефинисани су у члану 1. Споразума.

Политички циљеви придруживања су:

  • подршка напорима Србије у јачању демократије и владавине права;
  • допринос политичкој, привредној и институционалној стабилности у Србији и стабилизација региона;
  • обезбеђивање одговарајућег оквира за политички дијалог и развој блиских политичких веза између уговорних страна и
  • подстицање регионалне сарадње у свим областима обухваћеним Споразумом.

Економски циљеви придруживања су:

  • унапређивање складних економских односа и постепено стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Србије;
  • подршка Србији у довршавању транзиције у функционалну тржишну привреду и
  • развој привредне сарадње кроз усклађивање законодавства са законодавством Уније.

Придруживање је процес који се одвија постепено и, у складу са чланом 8. ССП-а, треба да буде окончан у прелазном периоду од 6 година. Остварење овог циља надзираће Савет за стабилизацију и придруживање, као институционални механизам за правилно спровођење Споразума и тело у којем су заступљене све уговорне стране. Међутим, поменути рок не значи престајање важења уговора, већ период у којем је неопходно да сви аспекти уговора буду у потпуности примењени. Другим речима, ССП је уговор закључен на неодређено време и регулисаће односе између ЕУ и Србије до момента приступања Србије Европској унији, тј. до ступања на снагу Споразума о приступању. Придруживање, према томе, не треба поистовећивати са појмом приступања ЕУ, али га треба разумети као комплементарни однос и као процес који претходи приступању и припрема државу за процес приступања.

следећа


1 Ступањем на снагу Уговора из Лисабона, 1. децембра 2009. године, Европска унија је добила својство правног лица и могућност закључења споразума. До тада су то у њено име чиниле Европске заједнице (Европска заједница и Европска заједница за атомску енергију – више о томе можете прочитати у курсу АБЦ Европске уније http://obuka.seio.gov.rs/mod/resource/view.php?id=19).
©2011 Министарство за европске интеграције Немањина 34, 11000 Београд Тел. +381 (11) 3061-100, 3061-102, 3061-103, факс: +381 (11) 3061-110