Визе, реадмисија и визна либерализација
ВИЗНА ПОЛИТИКА ЕУ
Правне тековине Шенгена
Једна од четири основне слободе за грађане ЕУ је слобода кретања људи, која је гарантована оснивачким уговорима. Иницијално је идеја настала од потребе да држављани држава чланица тадашњих европских заједница могу да се слободно крећу и настане у било којој држави чланици. Највећи напредак је постигнут потписивањем Шенгенског споразума 1985. године о постепеном укидању контроле на заједничким границама, а затим и Шенгенске конвенције 1990. године за спровођење споразума којим је и почело укидање граничних контрола између држава потписница. Спровођење споразума је отпочело 1995. године, као део међувладине сарадње. Данас су тековине Шенгена део правног и институционалног система ЕУ, и укључују скоро све државе чланице осим Велике Британије, Ирске, Кипра, Бугарске, Румуније и Хрватске, с тим што укључује и државе које нису чланице ЕУ, и то Швајцарску, Норвешку, Лихтенштајн и Исланд.
Правним тековинама Шенгена укинуте су контроле на граничним прелазима унутар ЕУ, али је било потребно ојачати контролу на спољним границама, и то на јединствен начин. То је постигнуто заједничким правилима која се односе и примењују на све особе које прелазе спољне границе, то се пре свега односи на типове виза које су им потребне, контролу коју је потребно спровести, затим уједначене услове за улазак и правила за кратак боравак, појачану полицијску сарадњу, јачу правосудну сарадњу, као и установљавање Шенген информационог система.
Заједничка визна политика
Као део процеса спровођења правних тековина ЕУ било је неопходно да се установи заједничка визна политика држава чланица Шенген система, како би слободно кретање људи било олакшано укидањем унутрашњих граница, али уз установљавање система који на сигуран начин онемогућава нарушавање безбедности и спречава прекограничне криминалне активности.
Основни прописи који дефинишу заједничку визну политику су Уредба Савета 539/2001 од 15. марта 2001. године, којом се наводи листа трећих држава чији држављани морају да поседују визу када прелазе спољне границе и листа земаља чији су држављани изузети од те обавезе - са свим касније усвојеним изменама, као и Кодекс о визама ЕУ са пратећим приручницима за спровођење.
Уредба 539/2001 са свим изменама садржи листу држава којима је виза потребна и држава којима није потребна виза за кратак боравак у државама чланицама Шенген система. Кратак боравак подразумева боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Основна сврха наведене листе је процена стања у одређеним државама, и то пре свега у области безбедности, борбе против криминала, илегалних миграција, како би се државе чланице Шенген система заштитиле обавезом поседовања виза за држављане држава које су миграторно високоризичне.
