Политике сарадње дефинисане Споразумом о стабилизацији и придруживању

Политике сарадње дефинисане Споразумом о стабилизацији и придруживању (Наслов VIII)

Политике сарадње представљају области у којима ће све потписнице ССП, па и Србија, континуирано сарађивати са Европском унијом са главним циљем да се домаће законодавство усклади са правним тековинама Европске уније (acquis communautaire). Потписивањем ССП једна држава прихвата правне тековине ЕУ и дефинише процес у коме ће тај поступак усклађивања извршити, управо кроз дефинисане политике сарадње, како би се придружила, а затим и приступила Унији.

Сам процес усклађивања подразумева ангажовање и међусобну сарадњу ресорних министарстава и других органа Владе Србије, Канцеларије за европске интеграције и надлежних директората Европске комисије (Генералног директората за проширење и ресорних директората, надлежних за посебне области политика ЕУ). Тако, на пример, ресорно министарство у области транспорта, преко Канцеларије за европске интеграције, сарађује са ресорним директоратом ЕК (DG MOVE) у изради нацрта прописа, имајући у виду законодавне потребе државе, међународне обавезе и право Европске уније у тој области.

Усклађивање се не може обављати изоловано само у једној области. Политике сарадње проистичу једна из друге. Оне се прожимају и међусобно допуњују. ССП-ом је са једне стране предвиђена област регионалне сарадње, али се та регионална сарадња подједнако остварује и кроз појединачне политике сарадње. То се добро може илустровати у примеру односа регионалне сарадње, као хоризонталне политике,у области енергетике, транспорта и телекомуникација, као секторских политика, као и повезаности ових појединачних политика кроз систем трансевропских мрежа који повезује ове три области и утиче на развој инфраструктуре и мрежа којима се, опет, обезбеђује интерконекција и интероперабилност, што заједнички доприноси јачању регионалне сарадње. Сличан пример може се уочити и код политика сарадњи у области енергетике и заштите животне средине, имајући у виду да су енергенти највећи загађивачи животне средине, због чега прописи који се доносе у овим областима морају бити међусобно усклађени.

Управо се тако, кроз методе повезаности и фазног усклађивања, подстиче усклађивање законодавства у свим областима. Из тих разлога неопходно је постојање системског начина доношења одлука који обезбеђује да прописи у оквиру различитих политика сарадње буду међусобно усаглашени. У ту сврху на националном нивоу се доносе акциони планови и програми (који дефинишу однос усклађивања и приоритете) и тиме спречава колизија правних норми у оквиру самог правног система једне државе и правног система те државе и ЕУ. Влада Србије је у фебруару 2013. године усвојила Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (НПАА), за период 2013 ‒ 2016. године. Овај документ је детаљан, вишегодишњи план усклађивања домаћих прописа са прописима ЕУ и представља наставак Националног програма за интеграцију (НПИ) који је реализован у периоду од 2008. до 2012. године.

следећа

©2011 Министарство за европске интеграције Немањина 34, 11000 Београд Тел. +381 (11) 3061-100, 3061-102, 3061-103, факс: +381 (11) 3061-110