Визе, реадмисија и визна либерализација
РЕАДМИСИЈА
Политика реадмисије у ЕУ
Реадмисија подразумева враћање лица која не испуњавању или више не испуњавају услове за боравак у некој држави. Уобичајено је међународно правно правило да државе прихватају своје држављане који се налазе илегално на територији друге државе и низ таквих билатералних споразума је потписан још почев од осамдесетих година. Међутим, током деведестих је почео процес потписивања споразума о реадмисији који су подразумевали, осим прихвата сопствених држављана, и прихват лица која су преко територије једне државе уговорнице ушле и илегално бораве на територији друге државе уговорнице.
Након промене миграторних кретања током деведесетих, као и са развојем заједничког простора правде, слободе и безбедности, ЕУ је пооштрила своју миграторну политику, што је довело до усвајања Директиве о повратку, која је ступила на снагу 2010. године. У Директиви су садржана јасна заједничка правила за повратак, коришћење принудних мера, задржавање, поновни повратак, добровољни повратак, уз пуно поштовање људских права лица у поступку реадмисије.
Споразум о реадмисији са РС
Један од захтева Процеса стабилизације и придруживања је био и процес закључивања Споразума о реадмисији лица која незаконито бораве између РС и ЕУ. Процес преговарања и закључивања овог споразума је вођен заједно са процесом олакшавања визног режима ЕУ према РС. Споразум о реадмисији је ступио на снагу 1. јануара 2008. године и спроводи се на ефикасан начин за обе уговорне стране, што показују и извештаји Европске комисије о напретку РС. Претходно је РС имала потписан низ билатералних споразума о реадмисији са већим бројем држава чланица ЕУ.
Споразумом о реадмисији лица која незаконито бораве регулисан је прихват држављана Републике Србије који нелегално бораве на територији држава чланица Европске уније, као и прихват држављана трећих држава и лица без држављанства у тачно одређеним случајевима. Споразум је реципрочан, тако да обухвата исте обавезе и за државе чланице ЕУ. Услови за прихват повратника су истоветни у оба случаја. Споразумом је прецизно дефинисан поступак реадмисије, и то: које податке треба да садржи захтев за реадмисију, докази којима се утврђује држављанство лица које се налази у поступку реадмисије, рокови у којима се реадмисија обавља и под којим условима, као и трошкови реадмисије.
Регулисана је и заштита података о личности.
Споразум о реадмисији између РС и Европске заједнице има примат над претходно потписаним билатералним споразумима између Србије и држава чланица ЕУ, а Споразум се не односи на Краљевину Данску. Потписан је и низ билатерних протокола за спровођење јединственог споразума.
претходна