Визе, реадмисија и визна либерализација

ВИЗНА ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА

Процедура визне либерализације

Уредба 539/2011, која садржи листу држава којима је потребна виза за улазак у државе Шенген зоне и листу држава чијим држављанима виза није потребна, има два анекса у којима су побројане наведене државе. Да би се визни режим ЕУ према одређеној трећој држави променио, потребно је да се измени наведена уредба. Предлог за измену подноси Европска комисија, а одлука се доноси у процедури између Савета министара ЕУ и Европског парламента. Улога држава чланица се огледа у томе да је коначна одлука о измени Уредбе на њима и да у великој мери зависи од става сваке државе да ли сматра да према одређеној држави треба да постоји визни режим или не. Пракса је показала да се у питањима око визне политике тежи консензусу.

Дијалог о визној либерализацији са РС

Дијалог о визној либерализацији са РС отворен је 30. јануара 2008. године. Европска комисија је припремила детаљну Мапу пута са критеријумима које држава у процесу визне либерализације треба да испуни. Мапа пута је документ са листом техничких питања и услова, рађена у сарадњи са државама чланицама које су на тај начин биле укључене у цео процес. Основни предуслов за дијалог је било несметано спровођење Споразума о реадмисији. Критеријуми из Мапе пута су подељени у четири групе питања која су била обухваћена даљим током дијалога, и то:

  • Блок I - Безбедност докумената;
  • Блок II - Илегалне миграције, укључујући реадмисију (питања у области управљања границом, одговорности превозника, политике азила и управљања миграцијама);
  • Блок III - Јавни ред и безбедност (питања која се односе на борбу против организованог криминала, корупције и тероризма, судску сарадњу у кривичним стварима, сарадњу у спровођењу закона и област заштите података о личности) и
  • Блок IV - Спољни односи и основна права (питања која се односе на слободу кретања, услове за добијање личних исправа, заштиту мањина).
У првој фази дијалога РС је послала Извештај о спремности у коме је изнела пресек стања по свим питањима из Мапе пута, на основу кога је ЕК дала своју оцену. Друга фаза се састојала из посета експертских мисија које су детаљније оцењивале испуњеност свих наведених критеријума. На основу тих извештаја ЕК је предложила измену Уредбе 539/2001, коју је затим Савет министара, након консултација са Европским парламентом, усвојио. Измена Уредбе је ступила на снагу 19. децембра 2009. године и од тада грађани РС без виза путују у државе чланице Шенгена.

Шта визна либерализација подразумева за грађане РС?

Либерализовани визни режим према Републици Србији значи да грађани Србије имају право на кратак боравак и да могу слободно без виза да путују у државе чланице Шенген зоне не дуже од 90 дана у периоду од шест месеци 10. Грађанину РС је потребан важећи биометријски пасош за прелазак спољних граница ЕУ, након чега слободно може да се креће у свим наведеним државама. Током контроле на уласку у Шенген зону, надлежни органи могу да траже доказе да путник поседује довољно средстава за издржавање током свог боравка, здравствено осигурање, као и да поседује неопходна средства за повратак. Право на улазак без визе не подразумева могућност сталног настањења нити радних активности, пошто се безвизни режим односи само на кратак боравак.

Контрола визне либерализације

На састанку Савета министара правосуђа и унутрашњих послова у новембру 2010. године, када је безвизни режим одобрен за БиХ и Албанију, уведен је систем контроле визне либерализације, те у складу са тим Европска комисија има обавезу подношења периодичних извештаја о току спровођења и евентуалним проблемима визне либерализације са државама Западног Балкана. Први такав извештај Европска комисија је усвојила на састанку Савета министара правосуђа и унутрашњих послова који је одржан 9. јуна 2011. године. Европска комисија је у мају 2011. године усвојила Комуникацију о миграцијама, која садржи листу мера које ће се предузети у области контроле миграција. Једна од предвиђених мера је и предлог ЕК да се измени Уредба 539/2001 која садржи листу држава којима је потребна виза и листу држава са којом државе Шенгена немају визни режим. Предлог за измену ове уредбе се односи на увођење могућности суспензије визног режима трећим државама у тачно одређеним хитним случајевима, како би државе чланице Шенген зоне могле да убрзано решавају тешкоће са којима се суочавају приликом наглог прилива миграната.


претходна


10 Да поновимо: Шенген зона подразумева све државе чланице ЕУ осим Велике Британије, Ирске, Кипра, Румуније, Бугарске и Хрватске, а од држава нечланица ЕУ Шенген зони припадају Норвешка, Исланд, Лихтенштајн и Швајцарска.


©2011 Министарство за европске интеграције Немањина 34, 11000 Београд Тел. +381 (11) 3061-100, 3061-102, 3061-103, факс: +381 (11) 3061-110